Први трагови читалаштва на просторима општине Козарска Дубица везани су уз манастир Моштаницу, који је смјештен дванаест километара јужно од града уз ријеку Моштаницу. У манастиру су калуђери и монаси сакупљали старе рукописе, љетописе и књиге за њихове вјерске потребе. О постојању манастирских књига свједочи историчар и филолог Љубомир Стојановић. Он у дјелу Стари српски записи и натписи помиње књигу која је била „својина манастира Моштанице.“ Развој школства и ширење писмености крајем XIX вијека, стварају потребу за оснивањем првих јавних читаоница у Босни и Херцеговини. Осниване су у градовима и селима уз српска, хрватска и муслиманска културна и спортска друштва. У Босанској Дубици отворене су Хрватска читаоница, Кираетхана, Исламски клуб и Касина, а Српске читаонице отворене су у Великом Дворишту, Доњем Јеловцу и Међувођу. Дубички прото Славко Вујасиновић записао је у својим мемоарима, да је 8. септембра 1908. године у Босанској Дубици отворена градска читаоница уз обновљено српско пјевачко друштво „Вишњић“. У читаоници се користе новине, часописи и остала литература доступна у тадашњем времену. Друштво „Вишњић“ и читаоница са прекидима раде до почетка тридесетих година XX вијека, када је читаоница затворена, а књиге су поклоњене Мјешовитој грађанској школи у Босанској Дубици. Послије Другог свјетског рата обновљeн је рад градске читаонице под називом „Среска читаоница“ Бос. Дубица. Почетком шездесетих година у читаоници је набављена прва телевизија, па читаоница и библиотека постају информативно и културно средиште града. Усавршавањем библиотечког рада и повећањем књижног фонда на пет хиљада књига, створени су услови да Скупштина Општине својом Одлуком од 30. марта 1964. године оснује „Општинску народну библиотеку“ Бос. Дубица. Тридесет и првог децембра 1976. године, библиотека улази у састав Радничког универзитета, који 1983. године мијења назив у Центар за информисање и културу Бос. Дубица. Одлуком Скупштине Општине Козарска Дубица, од 29. новембра 2009. године, библиотека постаје самостална Јавна установа „Народна библиотека“ Козарска Дубица. У ХХI вијеку Народна библиотека Козарска Дубица ради као дио јединственог библиотечко-информационог система у Републици Српској. У раду библиотеке уводе се савремене методе библиотечког рада и компјутерска обрада књижног фонда. Народна библиотека је смјештена у приземљу зграде изграђене почетком ХХ вијека. Има седам просторија са 190 м2 корисног простора у који је смјештен књижни фонд од око 40000 књига распоређених у четири одјељења. У књижном фонду библиотеке налазе се значајна дјела домаће и стране књижевности, велики број стручне литературе и енциколопедијских издања. Старија библиотечка грађа и старе књиге из XIX вијека посебно се чувају и могу се користити само у читаоницама библиотеке. У читаоницама библиотеке користи се и фонд од 1200 књига из одјељења завичајне збирке. У одјељењу завичајне збирке налази се и легат библиотека Бошка Шиљеговића. Библиотечке услуге у току године користи хиљаду корисника, који прочитају више од двадесет хиљада књига. Важну улогу у раду са најмлађим корисницима библиотеке имају дјечије радионице, које библиотека организује у сарадњи са основним школама. У циљу промоције библиотечке грађе и библиотечке дјелатности библиотека организује изложбе књига и књижевне вечери на којима учествују значајна имена из књижевног и културног живота Републике Српске, Босне и Херцеговине и Републике Србије.