Библиотека Козарска Дубица

Информативно-позајмно одјељење за дјецу

Информативно-позајмно одељење за дјецу

Дјечије одјељење Народне библиотеке Козарска Дубица заузима простор површине 30 m² са читаоницом од 16 сједећих мјеста прилагођених дјечијем узрасту. Цијели фонд има слободан приступ тако да дјеца могу самостално да бирају књиге. Књижни фонд овог одјељења је прилагођен потребама дјеце предшколског узраста те основцима до 14 година. Одјељење за дјецу пружа нашим најмлађим читаоцима велики избор сликовница, школске лектире, књига, енциклопедија, приручника...

Информативно-позајмно одјељење за одрасле

Информативно-позајмно одељење за одрасле

Књижни фонд Одјељења за одрасле је намијењен читаоцима различите животне доби и професије. Приступ цјелокупном фонду је слободан а смјештен је према УДК систему. Информативно-позајмно одјељење Народне библиотеке обухвата три просторије укупне површине 80 m² у чијем саставу се налазе Одјељење Завичајне збирке и Легат библиотеке, Одјељење Научно-студијсе читанице и Општа читаоница. Општа читаоница има на располагању 16 сједећих мјеста гдје свакодневно корисници наших услуга могу да прочитају дневну штампу.

Одјељење завичајне и специјалне збирке/легата

Завичајна збирка

Завичајна збирка Народне библиотеке Козарска Дубица представља најзначајнији дио књижног фонда библиотеке. У њој се налазе књиге које се својим садржајем односе на подручје наше општине или су аутори књига поријеклом из наше општине. Завичајна збирка има велику вриједност јер даје увид у економски, културни и друштвени живот становништва општине Козарска Дубица. Једна од најважнијих књига у завичајној збирци је књига мемоара проте Славка Вујасиновића „Срби као птице“ коју је приредио професор Симо Брдар. У књизи дубички прото Славко Вујасиновић пише о друштвеном животу у општини од краја деветнаестог вијека до почетка Другог свјетског рата. Значајне књиге у завичајној збирци су и наслови о манастиру Моштаница и монографије о дијеловима општине Козарска Дубица као што су књига „Кнежица у Кнешпољу“ Миливоја Родића и „Комленац и околина на вјетрометини вијекова“ Душана Букве. У књижном фонду збирке налази се већи број монографских публикација које се односе се на историју Козарске Дубице и околине и на страдања српског и осталих народа у концетрационом логору Јасеновац. У збирци се налази и 80 наслова дубичких књижевника: Рајка Лукача, Рајка Крнете, Василија Карана, Симе Брдара, Душка Милуновића, Пере Солара, Петра Зубовића и других.

Легат библиотека "Бошко Шиљеговић"

Портрет Бошка Шиљеговића

У одјељењу завичајне збирке смјештена је Легат библиотека „Бошко Шиљеговић“. То је вриједна збирка библиотечке грађе у којој се налази 2372 монографске публикације, 2390 серијских публикација, 2 умјетничке слике, 46 умјетничких графика, албум са 27 поштанских марака, 6 албума са 213 фотографија и Плакета АВНОЈ-а.

Бошко Шиљеговић је рођен 6. маја 1915. године у селу Мирковац код тадашње Босанске Дубице. Био је најмлађи син свештеника Благоја Шиљеговића. Основну школу завршио је у Међувођу и Дворишту, а гимназију у Приједору и Бањалуци. Послије завршене учитељске школе у Неготину уписао се на Филозофски факултет у Скопљу, али се због ратних пријетњи 1940. године враћа у родно Поткозарје гдје заједно са братом Милошем и учитељем Николом Лукетићем организује устанак у окупираној Босанској Дубици. У рату заузима бројне војне и политичке функције, а крај рата је дочекао као политички комесар Четврте армије којом је командовао Петар Драпшин. У току Народноослободилачког рата био је вијећник ЗАВНОБиХ-а и вијећник Другог засједања АВНОЈ-а. Послије ослобођења наставио је професионалну војну каријеру, завршио Вишу војну академију и вршио много војних и других друштвених дужности. Био је начелник Војноисторијског института, главни уредник првог издања Војне енциклопедије, начелник Политичке управе ЈНА и шеф Кабинета Врховног команданта маршала Тита. Носилац је Партизанске споменице 1941. године и многих других одликовања међу којима су најважније Орден ратне заставе и Орден партизанске звијезде са златним вијенцем. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године. Послије смрти по његовој жељи сахрањен је у селу Међувође код Козарске Дубице.

У књижном фонду легата налазе се вриједна и ријетка дјела из различитих научних области и велики број енциклопедија од којих су најважније Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка у четири тома Станоја Станојевића из 1929. године и Хрватска енциклопедија у четири тома од којих је четврти том штампан 1942. године за вријеме НДХ. У овом дијелу фонда значајан је први том првог издања Војне енциклопедије у коме је Бошко Шиљеговић био главни и одговорни уредник. Највише наслова у збирци има из области историје и других друштвених наука. Бошко Шиљеговић је као истакнута друштвено-политичка личност сарађивао са многим политичарима и другим друштвеним радницима од којих је добијао књиге са посветама. Једно вријеме Бошко Шиљеговић је био Шеф кабинета Врховног команданта Јосипа Броза Тита и сусретао се са истакнутим државницима. Амерички Државни секретар Хенри Кисинџер поклонио је Бошку своју књигу са посветом „Обновљени свијет“. Књигу са посветом поклонио му је и Предсједник Сјеверне Кореје Ким Ил Сунг. У збирци легата налази се 90 наслова из области умјетности и 700 наслова из свјетске и српске књижевности. У фонду серијских публикација најважнији наслови су: Савременик, Путеви, Израз, Филмска култура, Преглед, Мост, Енциклопедија модерна, Трећи програм и други.

Бошко Шиљеговић је уз књиге библиотеци поклонио и двије умјетничке слике и четрдесет шест графика од којих је највриједнија графика Глава мушкарца (Аутопортрет) сликара Пабла Пикаса. Пикасову графику Бошко Шиљеговић је добио као шеф делегације Комунистичке партије Југославије на конгресу Комунистичке партије Француске у мају 1964. године. У збирци се још налази шест албума са 213 фотографија и Плакета АВНОЈ-а коју је Бошко добио као учесник Другог засједања АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године.

Одјељење научно-студијске читаонице

У оквиру овог Одјељења смјештен је велики број стручних књига из свих научних области као што је стручна литература из области природних и друштвених наука, умјетности, књижевности, историје, филозофије и религије и друго. Фонд је у слободном приступу. Одјељење располаже са 8 читалачких мјеста. Читаоница, у свом информатичком дијелу, располаже са два умрежена рачунара са Интернет конекцијом намијењена раду и образовању свих чланова и корисника услуга наше установе.

Одјељење општих, архивских и рачуноводствених послова

Одјељење општих, архивских и рачуноводствених послова је задужено за књиговодствено-финансијске и административне послове, израду обрачуна, извјештаја, обрачун личних доходака и многих других послова унутар библиотеке.